Порези и социјални доприноси


Метаподаци
Периодика: Годишња
Година: 2021

РЕФЕРЕНТНИ МЕТАПОДАЦИ
01. Контакт информације
02. Ажурирање метаподатака
03. Статистички преглед
04. Јединица мерења
05. Референтни период
06. Мандат институције
07. Поверљивост
08. Политика објављивања
09. Динамика дисеминације
10. Доступност и разумљивост
11. Управљање квалитетом
12. Релевантност
13. Тачност и поузданост
14. Правовременост и поштовање рокова
15. Кохерентност и упоредивост
16. Трошкови и оптерећеност
17. Ревизија података
18. Статистичка обрада
19. Напомене

SDMX Download

  
01. Контакт информацијеВрх
01.1. Назив организације/институције

Републички завод за статистику

01.2. Назив организационе јединице унутар институције

Група за статистику државних финансија

01.3. Име и презиме контакт особе

Весна Симоновић

01.4. Функција контакт особе

Руководилац Групе

01.5. Адреса контакт особе

Милана Ракића 5, Београд

01.6. Имејл контакт особе

vesna.simonovic@stat.gov.rs

01.7. Број телефона контакт особе

011 2401-734,

011 2412-922, лок. 230


02. Ажурирање метаподатакаВрх
02.1. Последња провера метаподатака
12/10/2018
02.2. Последње постављени метаподаци
5/10/2022
02.3. Последње ажурирање метаподатака
30/9/2022

03. Статистички прегледВрх
03.1. Опис податка

Порез представља инструмент јавних прихода којим држава од субјеката под својом пореском влашћу принудно узима новчана средства, без непосредне противуслуге, ради подмирења својих финансијских потреба и постизања социјалних, економских и других циљева.

Карактеристике пореза су следеће:

1.    порез није резултат економске активности државе, већ је инструмент прерасподеле дохотка, односно имовине;

2.    порезе прописује законодавно тело у складу са својим законским овлашћењима;

3.    порез представља новчано давање;

4.    порези се користе за финансирање јавних расхода.

Приход представљају све трансакције које повећавају нето вредност. Трансакције се могу дефинисати као интеракција између две јединице на основу њиховог међусобног договора. Међутим, постоје трансакције које се прописују законом, као што је плаћање пореза. Иако порески обвезници не могу да бирају износ пореза који се плаћа, прихватају обавезу његовог плаћања. Због тога, иако је плаћање пореза обавезно, ово се сматра трансакцијом.

Свака трансакција је или размена или трансфер. Трансакција се дефинише као размена када једна јединица пружа добра, услуге, имовину или рад једнаке вредности. Трансакција се дефинише као трансфер ако једна јединица обезбеђује добра, услуге, имовину или рад другој јединици, а да заузврат не добија никакво добро, услугу, средство или рад. Порези и социјални доприноси су обавезни трансфери. Порези се третирају као трансфери, иако не постоји директна веза између плаћања пореза и користи које имају порески обвезници. Међутим, порески обвезници имају индиректну корист од услуга које пружа држава.

Порез представља најважнији облик јавних прихода који држава прикупља од субјекта који се налазе под њеном пореском управом, ради испуњења финансијскиих потреба државе и постизања других циљева (економских, социјалних, културних, здравствених и других).

Социјални доприноси су стварни или импутирани приходи које остварују програми социјалног осигурања, са циљем обезбеђивања накнада из социјалног осигурања.

 

03.2. Класификације

Методолошки оквир представља Европски систем рачуна (European System of accounts – ESA 2010). Поред тога, Приручник о дефициту и дугу сектора државе (Manual of Government Deficit and Debt) садржи одлуке Евростата о начину бележења пореза и социјалних доприноса.

03.3. Обухват сектора

Сектор државе (S.13) као и подсектори сектора државе (S.1311 – Држава на централном нивоу власти, S.1313 – Држава на локалном нивоу власти, S.1314 – Фондови социјалног осигурања). Према дефиницији у ESA 2010 (параграф 2.111), сектор државе (S.13) састоји се од институционалних јединица, које су нетржишни произвођачи чија је производња намењена индивидуалној и колективној потрошњи, које се финансирају обавезним плаћањима јединица које припадају другим секторима, као и институционалних јединица које се углавном баве прерасподелом националног дохотка и богатства.

03.4. Статистички концепти и дефиниције

Индикатори се заснивају на принципима националних рчауна (ESA 2010). Обухватају детаљну листу примања по основу пореза и социјалних доприноса сектора државе по подсекторима, уз коришћење класификација у складу са међунардоним стандардом  ESA 2010.

03.5. Статистичка јединица

Институционалне јединице и њихово груписање дефинисани су у ESA 2010.

У складу са ESA 2010 (параграф 2.112), институционалне јединице сврстане у сектор државе јесу:

а)  јединице установљене правним поступком са законодавном, извршном и судском влашћу над другим јединицама на економској територији земље које обезбеђују нетржишна добра и услуге намењене заједници;

б)  привредна друштва која су државне јединице, ако је њихов аутпут претежно нетржишни и ако га контролише држава;

в)  непрофитне институције признате као независни правни субјекти које су нетржишни произвођачи и које контролише држава;

г)  самостални фондови социјалног осигурања, ако постоји законска обавеза уплате доприноса и ако држава управља фондовима у погледу одређивања и одобравања доприноса и давања.

 

03.6. Статистичка популација

Циљна група је сектор државе.

03.7. Референтно подручје

Референтно подручје је територија Републике Србије. Републички завод за статистику од 1999. године не располаже појединачним подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију.

03.8. Временска покривеност

Конзистентна серија података расположива је од 2005. године.

03.9. Базни период

Није применљиво.


04. Јединица мерењаВрх
04. Јединица мерења

Подаци се презентују у милионима РСД.


05. Референтни периодВрх
05. Референтни период

Календарска година.


06. Мандат институцијеВрх
06.1. Правни акти и други документи

Правни оквир за прикупљање података у Републици Србији утврђен је Законом о званичној статистици ("Службени гласник Републике Србије" број 104/09) и Програмом званичне статистике у периоду од 2021. до 2025. године (“Службени гласник Републике Србије, број 24/21).

Поред тога, национални рачуни, а самим тим и порези и социјални дорпиноси као део агрегата националних рачуна, прикупљају се у складу са ESA 2010, који је уведен Одлуком Савета број 549/2013 од 21. маја 2013. године и публикован у Службеном гласнику ЕУ (L 174 од 26. јуна 2013. године). Консолидована верзија доступна је на:

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32013R0549&from=EN

06.2. Заједничко коришћење података

Подаци се публикују у бази података Републичког завода за статистику (www.stat.gov.rs) и трансмитују Евростату.


07. ПоверљивостВрх
07.1. Поверљивост - политика

Као главни произвођач и дисеминатор званичних статистичких података, РЗС је у обавези да по строго дефинисаној процедури обезбеди заштиту и сигурност појединачних података о физичким и правним лицима.

На основу члана 46. Закона о званичној статистици („Службени гласник РС“, број 104/09), чланова 7. и 35. Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/05 и 101/07) и чланова 9, 15, 16. и 18. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС“, бр. 120/04, 54/07 и 104/09), директор РЗС-а усваја Правилник о заштити статистичких података у Републичком заводу за статистику. Правилник прописује мере које треба спровести како би се заштитили подаци и информације у РЗС-у.

 

07.2. Поверљивост - поступање са подацима

Заштита тајних података и докумената врши се у складу са Законом о тајности података. Поверљиви подаци из члана 3. Правилника сматрају се службеном тајном и не могу се објављивати или комуницирати, односно не могу бити део збирних података из којих се појединачни подаци могу идентификовати. Појединачни подаци се могу дати само власнику тих података.

Заштита интегритета и тајности поверљивих података мора бити у складу са методом наведеним у програму обраде података.

Само запослени у РЗС-у који су овлашћени одлуком директора РЗС-а имају приступ поверљивим подацима из административних извора.


08. Политика објављивањаВрх
08.1. Календар публиковања

Није применљиво.

08.2. Приступ календару публиковања

Није применљиво.

08.3. Приступ корисника

Подаци су истовремено доступни свим корисницима путем базе података РЗС.


09. Динамика дисеминацијеВрх
09. Динамика дисеминације

Годишња.


10. Доступност и разумљивостВрх
10.1. Саопштења за штампу

Није применљиво.

10.2. Публикације

Није применљиво.

10.3. Он-лајн база података

Подаци се објављјују у дисеминационој бази података, у оквиру области „Национални рачуни“: 

https://data.stat.gov.rs/Home/Result/09020107?languageCode=sr-Cyrl

10.4. Приступ микроподацима

Није применљиво.

10.5. Остало

Концепт није релевантан за ову статистику.

10.6. Документација о методологији

Није применљиво.

10.7. Документација о квалитету

Није применљиво.


11. Управљање квалитетомВрх
11.1. Спровођење квалитета

РЗС је увео „Политику квалитета“ као општи оквир на основу кога дефинише дизајн и имплементацију система управљања квалитетом и „Стратегију квалитета“, кao оквир за реализацију свих активности за имплементацију РЗС-овог управљања квалитетом. Систем управљања квалитетом РЗС-а ослања се на мисију и визију званичне статистике Републике Србије, као и на Кодекс праксе европске статистике (European Statistics Code of Practice – CoP) и принципе Управљања укупним квалитетом (Total Quality Management – TQM), који представљају заједнички оквир квалитета Европског статистичког система (ЕСС). Модел управљања укупним квалитетом генерално дефинише области деловања и критеријуме који се морају узети у обзир у управљању квалитетом. На основу тога, РЗС je дефинисаo четири области за континуирано побољшање квалитетa: оријентисаност ка корисницима, квалитет статистичких производа и процеса, јачање сарадње са даваоцима података и професионални развој и задовољство запослених.

11.2. Процена квалитета

Због свог значаја, статисика државних финансија је предмет редовних међународних провера (пре свега Евростата и Међународног монетарног фонда).

Статистички менаџмент информационог система (Statistical Management Information System – SMIS) или база података о усклађености користи се за мерење усклађености статистике са статистичким стандардима ЕУ, у вези са имплементацијом методолошких и правних статистичких препорука. Процена статистике државних финансија Републике Србије врши се путем модула: Статистика државних финансија.


12. РелевантностВрх
12.1. Потребе корисника

Подаци о порезима и социјалним доприносима користе се у фискалној анализи.

12.2. Задовољство корисника

Није доступно.

12.3. Комплетност

Потпуност података о порезима и социјалним доприносима у Републици Србији може се посматрати у контексту испуњавања услова достављања података Евростату предвиђених Програмом о достављању података Евростату (план достављања). Почев од септембра 2014. године, достављање података о порезима и социјаним доприносима одвија се као редовна активност, у складу са Програмом достављања података ЕSA 2010, за период од 2005. године


13. Тачност и поузданостВрх
13.1. Укупна тачност

У принципу, сматра се да ови подаци имају висок степен тачности.

13.2. Узорачка грешка

Концепт није релевантан за ову статистику.

13.3. Неузорачка грешка

Концепт није релевантан за ову статистику.


14. Правовременост и поштовање рокова Врх
14.1. Правовременост

У складу са Програмом достављања података ЕSA 2010, подаци су доступни 9 месеци по истеку референтне године.  

14.2. Поштовање рокова

У принципу, не постоји одступање од предвиђеног рока.


15. Кохерентност и упоредивостВрх
15.1. Географска упоредивост

Имајући у виду чињеницу да Европски систем рачуна (ESA 2010) представља основни методолошки оквир, обезбеђен је висок степен међународне упоредивости.

15.2. Временска упоредивост

Упоредивост података током времена обезбеђена је кроз временску серију.

15.3. Кохерентност - између области

Није применљиво.

15.4. Кохерентност - интерна

Врши се провера података у циљу остваривања интерне конзистентности.


16. Трошкови и оптерећеностВрх
16. Трошкови и оптерећеност

Информација није доступна.


17. Ревизија податакаВрх
17.1. Ревизија података - политика

Усвојена је и објављена општа политика ревизије РЗС-а.

17.2. Ревизија података - пракса

Подаци су предмет сталних ревизија. Међутим, значајне промене представљају резултат промена у методологији.


18. Статистичка обрадаВрх
18.1. Извори података

Главни извор података је Министарство финансија - Управа за трезор. Извор података за прикупљање прихода од пореза и социјалних доприноса је Извештај о бруто наплати, повраћају и распореду јавних прихода (Извештај Т). Овај извештај садржи детаљне податке о прикупљеним јавним пореским и непореским приходима. Подаци из Извештаја дати су на шестомесном нивоу економске класификације за сваку групу јавних прихода. Осим тога, сви приходи су класификовани на подсекторе сектора државе (Република, АП Војводина, јединице локалне самоуправе, организације обавезног социјалног осигурања). Извештај такође садржи податке о повраћају одређених врста пореза.

Извештај Т заснива се на готовинском принципу, односно регитрује примања у тренутку када је исплата извршена. Ипак, због месечне доступности Извештаја, могуће је извршити одговарајуће прилагођавање са готовинског на обрачунски принцип (регистровање примања у тренутку када је трансакција настала).

18.2. Динамика прикупљања података

Подаци су расположиви на месечном нивоу.

18.3. Прикупљање података

Концепт није релевантан за ову статистику.

18.4. Валидација података

Процес валидације састоји се од квантитавних и квалитативних контрола, као и контроле конзистентности са методологијом ESA 2010 и другим расположивим подацима који се односе на порезе и социјалне доприносе.

18.5. Компилација података

Прикупљање података засновано је на рачуноводственим конвенцијама дефинисаним у ЕСА 2010.

Време евидентирања пореза и социјалних доприноса такође усклађено је са Уредбом Комисије (ЕЦ) број 995/2001 од 22. маја 2001. године о примени Уредбе Савета и Европског парламента (ЕЦ) број 2516/2000 од 10. јула 2000. године.

18.6. Прилагођавање података

Ради примене обрачунског принципа регистровања трансакција, у складу са препорукама датим у  ЕСА 2010, примењује се метод временског прилагођавања за најзначајније врсте пореза:

  порез на додату вредност (D.211) - за домаће производе врши се прилагођавање за један месец; за увезене производе примењује се 8-дневно прилагођавање;

  порези и царине на увоз без ПДВ-а (D.212) - врши се прилагођавање за један месец;

  акцизе (D.214) - врши се прилагођавање за један месец;

  порез на добит (D.51) - врши се прилагођавање за шест месеци;

  порез на доходак физичких лица (D.51) - врши се прилагођавање за један месец;

  социјални доприноси (D.61) - врши се прилагођавање за један месец.

Због врло малог учешћа других пореза у укупном износу пореза и социјалних доприноса, не врше се прилагођавања.

У односу на основни извор података (Извештај Т), додатно прилагођавање врши се за примања по основу радио и телевизијске претплате. Подаци о наплаћеној РТВ претплати, као и о расподели на део који плаћају правна лица (D.29) и део који плаћају домаћинства (D.59) добијају се директно „Радио-телевизије Србије“ и „Радио-телевизије Војводине“.

 


19. НапоменеВрх